Преглед логопеда – Анамнестички подаци
Кључ успеха је квалитетна процена. Никада није рано јавити се стручњаку ради консултација и прегледа. Потребно је отклонити сваку сумњу родитеља и почети са адекватном терапијом и стимулацијом.
Логопед обавља анамнестички упитник који се састоји од низа питања везано за развој детета. Питања се односе на целокупни период од трудноће до момента процене.
Уколико је потребно примењује се батерије логопедских тестова. Логопед захтева извештаје претходних терапијских процедура уколико су постојале, по потреби захтева додатну консултацију одеђених стручњака неуролога, офталмолога, психолога….
Рана стимулација сензо-моторног развоја и сензорна интеграција
Адекватна рана стимулација је основ за оптимални развој мозга,док недовољна стимулација доводи до неадекватног развоја детета.
Од прве до треће године је најоптималнији период за рану стимулацију.
У првој години дете се интензивно развија у моторном, сензорном и физичком домену и они чине основ за развој сложених психичких функција.
Говорно-језички и развојни поремећаји:
*Дислалија- артикулациони поремећај који се испољава кроз неправилност или немогућност изговора појединих гласова.
Јавља се као:
– омисија (изостављање гласова)
-супституција (замена гласа)
-дисторзија (неправилан изговор)
Дислалија се дијагностикује применом артикулационих тестова уз праћење узрасних норми у изговору гласова.
Уколико се не почне третман на време, и уколико дете у предшколском узрасту нема развијене све гласове, проблем се може рефлектовати на савладавање читања и писања.
Терапијске процедуре:
-Логомоторне вежбе;
-Вежбе дисања;
– Поставка логомоторног апарта за адекватан изговор гласова;
-Вежбе добро постављеног гласа са вокалима, речима, реченицама;
-Аутоматизација у песмицама, препричавању, спонтаном говору.
*Аутизам- Неуроразвојни поремећај у чијем центру се налази дефицит социјалног развоја и развоја комуникације. Према класификацији Америчке асоцијације психијатара ентитети као што су : дечији аутузам, Ретов синдром, Аспергеров синдром, атипичан аутизам и неспецификован аутизам , сврстани су у једну категорију –поремећаји аутистичног спектра.
Одлике поремећаја су: дефицит социјалних вештина, оштећење разумевања и продуковање вербалне и невербалне комуникације као и ограничени и понављајући обрасци понашања – стереотипије.
Терапија: код већине особа са аутизмом постоје дефицити у четири органска система: имунолошки,нервни, ендокрини и пробавном систему. Лечење мора бити свеобухватно које подрзумева суплементацију, дијететску исхрану и логопедске терапијске поступке који се спроводо сходно узрасту у коме је укључено у терапију. Методе као што су АBA, floor time i PECS комуникацијски модели су се показали доста успешни код терпије.
*Особама са аутизмом је потребна подршка током целог живота да би остварили и омогућили свој потенцијал.
*Муцање –Поремећај ритма и темпа говора. Манифестује се у виду прекида говора, кроз понављање делова речи, застоја у виду блокада или продужавања појединих глсова или делова речи. Прекиди у говору могу бити праћени учесталим трептањем очију, дрхтањем усана и/или вилица или другим необичним облицима понашања. До муцања долази када је прекинута флуентмост грчем, дрхтајима и анмормалности у функцији и дисању.
Типови муцања:
- Физиолошко муцање: То је нормални развојни пут и траје одређени временски период. Дете у периоду између друге и четврте године живота усвајау велики фонд речи и потпуно је природно да деца некада погреше и у жељи да што више речи изговоре почну да поављају слогове и гласове. Овај феномен подсећа на муцање али то није.
- Примарно муцање: Дете понавља поједине гласове или слогове, али не и речи. Уочава се напетост код детета. Прелазак између примарног и секундарног муцања јесте појава транзијентног муцања које показује две основне карактеристике: дете је свесо својих говорних потешкоћа и појава учесталије тензије мишића и трајање грча.
- Секундарно муцање: јавља се општа напетост мишића целог тела. Дете је свесно, појављује се страх од говора, тикови и одбрамени покрети. Утиче на психу детета, проблеме у учењу ,понашању…
- Абруптно или трауматско муцање- Настаје изненада и нагло и узрок је увек нека трауматична ситација.
Од тераписјких процедура користе се вежбе дисања и релаксације.
Подршка породице и околине је од круцијалног значаја.
*Развојна дисфазија – Развојни језички поремећај, односно поремећај дубинских језичких структура који карактеришу сметње у формирању гласова, захватају сменатику,синтаксу, речник, морфологију и смањену способност разумевања говорне поруке.
Разликујемо експрецивни и перцептивни тип дисфазије.
Карактеристике овог поремећаја су:
-одсуство појаве прве речи до узраста од 18 месеци,
-неспособност формирања реченице на узрасту од 2 године и 6 месеци;
-отежано усвајање нових речи;
-отежао развијање речника;
-изостанак већег броја гласова, артикулација је неправилна и говор је неразумљив;
-сметње у разумевању;
-погрешна употреба граматичких облика;
-изостављање делова речи и њихова замена.
Код деце са развојном дисфазијом употреба невербалних порука је углавном неоштећена.
Развојна дисфазија рецептивног типа даје тежу клиничку слику. Разумевање говора је испод очекиваног нивоа за ментални узраст детета.
Специфичности које се уочавају:
-неодазивање на име до првог рођендана;
-неизвршавање простих налога до 2 године живота;
-озбиљно кашњење у експресивном говору;
-понављање језика који се не разуме;
-неразумевање граматичких структура;
-поремећаји понашања, одступање у социјалном развоју које се јавља као последица неразумевања говора околине.
* Дислекција, дисграфија и дискалкулија
Дислексија се дефинише као специфична развојна сметња која се манифестује као немогућност читања и/или разумевања прочитаног и поред нормалне интелигенције, добрих едуктивних, психолошких, социјалних фактора, као и квалитетног вида.
* Поремећај гласа – Органи који учествују у ставрању гласа су плућа, гркљан, ждрело, усна дупља и нос. Неадекватна функција ових органа, као и измењене особине гласа онемогућавају особи да има функцоналну комуникацију.
Узроци:
- Органске природе:
Одређене неправилности гркљана, запаљенски процеси, алергије, поремећаји нервног система, хоронски узроци, поремећаји гласа настали оштећењем слуха
- Функционални:
-фонопонозе- поремећаји гласа настали услед неадекватне употребе гласовног апарата (дисфоније,полипи, едеми)
-фононеурозе- поремећаји гласа настали на психосоматској основи
3. Социјално –професионалне утицај окружења или специфичности струке којом се особа бави
Терапија:
Фонопедска рехабилитација која обухвата: вежбе дисања, везбе фонације, стварање гласовног модела, правилна висина гласа, успостављање оптималне јачине и боје гласа, дигитална манипулација и уклањање оптерећења вокалних органа.
*Поремећај пажње и хиперактивност (АДХД/АДД)
Поремећај пажње са хиперактивношћу је чест бихевијорални поремећај који се карактерише смањеним распоном пажње, хиперактивношћу и имплусивношћу.
* Орална и говорна апраксија
Орална aпрaксија- Подразумева сложене научене моторне покрете у којима учествују мишићи језика усана и лица. Орална апраксија –немогучност извођења оралних моторних покрета на вербални налог иако је очувана функција спонтаног извођења покрета. Дете спонтано може исплазити језик, надува образе, подигне језик, а на налог те исте покрете не може или делимично изводи.
Говорна апрaксија- Деца са овом врстом апраксије имају редукован фонемски капацитет, ограничен на гласове који се рано јављају у развоју. У говору преовладавају грешке омисије, супституције и дисторзије гласова.
У третману велики значај има примена логопедских масжа, где се активним механичким деловањем мења стање мишића, нерава, крвних судова и ткива периферног артикулациооног система.
*Афазија- неуролингвистички дефицит који настаје након неуролошког обољења који може бити акутни мождани удар различите етиологије. Афазија је стечени поремећај говора и7или језика. Испољава се у зависности од дела мождане структуре која је оштећења.
Симптоми су: немогућност говорења, губитак способности разумевања, понављања, именовања, читања,писања, аграматизам, замена једне речи другом, невољна продукција итд.
Уколико услед повреде мозга (траума,тумори или мождани удар) дође до тога да једна ил више компоненти говора и језика престане да функционише, потребно је спровести афазиолошку рехабилитацију.
Едукативне радионице:
Мотив едукативних радионица јеусвајање тероријског знања кроз практичне радионице, односно усвајање нових сазнања на један креативан и стимулативан приступ деци. Програм је осмишљен унапред по дефинисаном плану и програму. Поред правилног развоја говора, богаћења речника, деца усвајају пречиталачке способности како би почетак школске године био без стреса, и како би олакшали технике усвајања читања и писања.
